Република Србија
Виши суд у Крушевцу

О нама

 Верзија за штампу Верзија за штампу

Правосуђе у Крушевцу има дугу традицију. Суд је некада био смештен у "Згради Начелства", која представља најрепрезентативнији објекат изведен у Крушевцу пре Првог светског рата, грађен по пројекту Николе Несторовића у периоду 1898 - 1904 године. Здање је сачувало своју аутентичност. Средином шездесетих, суд је премештен у нову зграду, у којој се и данас налази Виши суд у Крушевцу, Основни суд у Крушевцу, Више и Основно јавно тужилаштво. Законом о седиштима и подручијима судова и јавних тужилаштава који се примењује од 01.01.2014. године основан је Виши суд у Крушевцу за подручије Основног суда у Брусу, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Трстенику, при чему је Основни суд у Брусу са судском јединицом у Александровцу надлежан за територију општина Александровац и Брус, Основни суд у Крушевцу са судском јединицом у Варварину за територију општина Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, а Основни суд у Трстенику за територију општине Трстеник.

Зграда Начелства, раније седиште суда, данас Градска управа града Крушевца

Крушевац је град богате традиције и вишевековнe историјe, некада средњевековна српска престоница, налази се у средишњем делу Србије, на раскрсници комуникација које су од памтивека пресецале Балкан и спајале његове периферне делове. Крушевачка котлина која обухвата композитну долину Западне Мораве, простире се између: Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу, Краљевачке котлине и Ибарске долине на Западу. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km².

Једно предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу којим је већим делом град и сазидан.

Крушевац је, као своју престоницу, подигао кнез Лазар. Званично, као година оснивања се узима 1371. године, а вероватно је град завршен за око две године односно до 1373. године. Иначе, тек из 1376/77. постоји први траг о граду, у болоњском препису Раваничке повеље.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан Лазаревић. Турци нападају Крушевац више пута, а освајају га тек 1427. године, после смрти деспота Стефана.

Крушевац је неколико пута ослобађан од Турака, али коначно је ослобођен тек 1833. године. По ослобођењу, почиње нагли развој и напредак за који град може да захвали повољном географском положају. Расински округ има укупно 240.463 становника (Попис из 2011. године). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.